气势
_
形容盛怒时, 气势凶猛的样子。 如: “他气势的把恶作剧的人揪出来。 ”
[似] 威风凛凛
[反] 平易近人
пословный:
气势 | | ||
1) сила, мощь, энергия; рвение, энтузиазм
2) настроение, побуждение
3) размах, импульс
|
气势 | | ||
1) сила, мощь, энергия; рвение, энтузиазм
2) настроение, побуждение
3) размах, импульс
|